Поводом обележавања 130 година од рођења, 45 година од упокојења и 10 година од преноса моштију Преподобног оца нашег Јустина Ћелијског, Православни богословски факултет у Београду организује дводневни научни скуп са међународним учешћем посвећен том великом Божјем угоднику, доктору богословских наука и некадашњем професору те највеће и најважније просветне установе Српске Православне Цркве.
Научни скуп је молитвено започео светом архијерејском Литургијом коју је, у факултетској капели Светог Јована Богослова, служио Преосвећени Епископ топлички г. Петар, викар патријарха српског. Радни део симпосиона отворио је Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије, који је поздравио присутне, високопреосвећену и преосвећену господу архијереје, декана, професоре, предаваче, студенте и излагаче на научној конференцији која ће се данас и сутра, 5. и 6. децембра 2024. године, одржати у Великом амфитеатру Православног богословског факултета Универзитета у Београду.
– Срдачно вас све поздрављамо и желимо искрену добродошлицу на ову међународну конференцију која, осим учесникâ домаћина из Србије, окупља и оне који су нам стигли из иностранства, са циљем да једним устима и једним срцем, притом као Црква, имајући ум Христов (ср. I Кор 2, 16) обележимо 130 година од рођења, 45 година од уснућа и 10 година од преноса моштију Преподобног оца Јустина Ћелијског, доктора богословских наука и професора Православног богословског факултета Универзитета у Београду, а пре и изнад свега, истинског човека Божјег, живо Јеванђеље Христово, светог оца и учитеља наших дана поручио је патријарх Порфирије и нагласио:
– Посебну захвалност упућујемо излагачима, који ће нам предочити неке од кључних аспеката делâ Преподобног оца Јустина. Читавим својим бићем и светим примером, Он је сведочио да академско богословље, апстраховано од светописамског диктума што смо видели очима својима, што сагледасмо и руке наше опипаше (I Јн. 1, 1), постаје беспредметно и ризикује да се сведе на беживотну, празну орахову љуштуру. Истинско богословље је сведочанство искуства божанских стварности, а Преподобни Јустин Нови, професор и учитељ ове часне установе, јесте огњени стуб који нам показује пут аутентичног црквеног богословствовања. Академски подвиг мора бити погружен у молитву и аскезу, јер само кроз овај свештени спој ума и срца богослов постаје достојан сасуд у који се Дух Свети настањује, те једино тако човек може достићи максиму и остварити се као духоносац. Ту важи оно познато: ако се истински и истинито молиш онда си истински и истинити богослов, а ако си истински и прави богослов онда се истински и истинито молиш.
– Организовање ове конференције сведочи о дубокој потреби свих нас за сусретом са ликом и делом Светог Јустина Ћелијског, не само као великог богослова и учитеља који је у одређеном историјском тренутку засијао и показао нам се путоказом, већ као неуморног молитвеника пред Господом који и данас делује и утиче на путеве наше Цркве и ове светосавске образовне установе и својим заступништвом се стара да тај пут узводи ка Христу Господу. Наше интересовање за Светог Јустина Ћелијског, дакле, није само и једино аналитичке природе, где би се његове речи, дела и текстови разматрали искључиво као објекти студиозних проматрања. Напротив, изражавамо уверење да у његовом богословљу пребива неописива сила која поседује надахњујућу моћ, те да свако ко се ње истински дотакне, може постати аутентични тумач неизрецивог искуства Цркве, а никад лака жртва грабљивих и заводљивих идеолошких и политичких струјања. Још једанпут се захваљујемо на вашем присуству и учешћу, дубоко уверени да ће ова конференција за све нас бити извор духовног обогаћења и прилика за благодарност Богу који је својој Светој Цркви и овом свештеном училишту подарио Преподобног Јустина Ћелијског врсног човека, корифеја богословља и ревносног свештенослужитеља. У духу овога, свима вама дарујемо благослов Свете Христове Српске Православне Цркве, призивајући на сваког од вас изобилну благодат и просветљење Утешитеља, Духа мудрости и разума – поручио је Светејши г. Порфирије.
Уследило је обраћање декана Православног богословског факултета, протојереја проф. др Зорана Ранковића, док је пленарно излагање под називом ,,Богословље Преподобног оца Јустина Ћелијског“ одржао Високопреосвећени Митрополит бачки г. Иринеј.
Отварању научног скупа су присуствовали: вископреподобна игуманија Гликерија и сестринство Ћелија, манастира код Ваљева у којем се подвизавао ава Јустин; високопреосвећена господа митрополити врањски Пахомије, браничевски Игнатије и рашко-призренски Теодосије; као и преосвећена господа епископи ваљевски Исихије, шабачки Јеротеј, топлички Петар и стобијски Јаков из Православне Охридске Архиепископије – Македонске Православне Цркве.
Програм научног скупа можете преузети ОВДЕ.
Извор спц.рс
