Важно је да се изнова преиспитујемо да ли смо добри према деци
Угледни дечји и адолесцентни психијатар др Биљана Пиргић одржала је још једно у низу квалитетних и душекорисних предавања, пруживши својим суграђанима драгоцене савете о васпитању деце, расветливши тему “Да ли смо довољно добри родитељи (одрасли) нашој деци?”. Са благословом Преосвећеног Епископа ваљевског г. Исихија, у оквиру циклуса “Православље и млади”, трибину је у Вишем јавном тужилаштву приредила Црквена општина при Храму Васкрсења Христовог
Не треба да се трудимо да будемо непогрешиве маме, јер то не постоји. Али, сасвим је довољно да будемо довољно добри и то је свака посвећена мама, без обзира на ниво њеног образовања, констатација је којом је др Биљана Пиргић, дечји и адолесцентни психијатар, психотерапеут и психоаналитичар, отворила своје излагање. Под појмом “деца” подразумевају се и сопствена, али и уопште деца са којима се сусрећемо и радимо, која у нас гледају, уче и увек су слика нас одраслих и света којег ми креирамо, јер су она у тај свет дошла и сналазе се. Стога, сматра др Пиргић, питање из наслова предавање, увек треба да имамо. Три “П”, односно посвећеност, поузданост и предвидљивост, према речи струке, јесу карактеристике које би требало да имају одрасли- родитељи и професионалци који се понашају одговорно.
– Свако ко је посвећен у било ком послу долази до успеха. Посвећеност подразумева преданост и једну фокусираност, праћење и труд да се нешто разуме, да се у нечему истрајава, да се буде упоран и доследан. Посвећен човек није човек који не греши. Он ће се бавити својим грешкама и трудити се да их исправи. И то је оно што је битно у родитељству- да родитељи знају да се не плаше својих грешака, али и да их не сакривају и да не беже од њих. Томе треба да уче и своју децу- казала је др Биљана Пиргић о карактеристици одраслог која је јако важна у развоју детата.
Говорећи о другим двема психолошким особинама- поузданости и предвидљивости, она је истакла да детету треба да буде предвидљива реакција родитеља у опхођењу са децом, али и свима са којима долазе у интеракцију.
– Ми васпитавамо децу према ономе како свакодневно живимо, како се опходимо једни према другима, родитељима, пријатељима… Јако је важна поузданост и предвидљивост у реаговању, јер оне детету праве осећање сигурности, без ког детету нема стабилног развоја. Све што радимо треба да задовољава основну потребу детета, а то је да се осећа сигурно, прихваћено и вољено- објаснила је др Пиргић.
Говорећи о потребама и задовољствима деце, предавач је скренула пажњу да та два појма не треба мешати. Наиме, деца имају потребу за играма и то је задовољство, али осећање сигурности јесте истинска потреба која се састоји од збринутости у физичком смислу (да не будемо гладни и да нам буде топло), али и у емотивном смислу. Важно је разумети потребе, интересовања деце, јер се на тај начин показује заинтересованост за њих, односно да им пажљиво указујемо да нешто није примерено (облачење и сл.), јер родитељи често знају да буду груби и несвесни изговорених речи, које децу могу да повреде.
– Посвећен родитељ ће да прати промене и да примети како му се дете мења, да види да ли је дете овог или оног темперамента, да ли бурно реагује… Родитељи који имају више деце могу да примете да никад нису исти родитељи, јер су деца различита и у њима покрећу различита осећања. Исто важи и за децу у окружењу- неко дете нам је одмах симпатично и са њим успоставимо контакт, а неко нас иритира. У позицији одраслог, без обзира на то да ли смо терапеути, свештеници или рођаци, стално морамо имати на уму да су деца осетљива и повредљива- указала је др Пиргић на суштински важне ствари у бављењу децом, без обзира на однос у којима се са њима налазимо.
Деца која нису вољена се разбољевају од разних врста болести, органских и психолошких, и јако је важно да то озбиљно схватимо, скренула је пажњу др Биљана Пиргић на појаву о којој је важно говорити, имајући у виду да се услед лоших односа родитеља и чланова фамилије, направи негативан контакт и однос у ком дете осећа да није прихваћено, иако мајка изговара речи попут “љубави…”
– Важно је да се стално питамо да ли смо довољно добри родитељи и одрасли нашој деце баш као што ми православни верници изнова радимо на свом духовном животу. Не можемо да кажемо да смо једном постили, једном се исповедили и причестили. То је незаустављив процес. Ми се стално трудимо, преиспитујемо какво нам је срце. Јесмо ли се отворили, јесмо ли ушли преко молитве у однос са Богом… Тако је и у односу са децом- поучила је др Пиргић, повукавши интересантну паралелу односа са Богом и децом, који и један и други изискују максималну посвећеност.
Говорећи о најчешћим проблемима деце млаћег узраста, др Биљана Пиргић је навела да су то постављање граница и сналажење родитеља у односу на то.
– Границе се постављају без освете и колапса. Освета би била батине и сурово кажњавање, а колапс је повлачење и попуштање. Границе су битне примера ради ако деце хоће да иде према утикачу, јер су нешто што је забрана. Граница је то да оброк траје “од до”, да толико траје игра, цртани филм… Кад неко задовољство траје и мора да престане. Такође, граница је научити дете о томе шта је штетно и оне одржавају стабилност унутрашњег система. Дете које има осећај за границе, сигурност и стабилност, нема немир и дилему шта треба да ради- једно је од бројних објашњења, праћено стручним саветима, које је др Биљана Пиргић упутила завичајцима који су, као и увек приликом њених предавања, дошли у јако великом броју. Након излагања, др Пиргић је с пажњом одговарала на питања свима који су желели да продубе сазнања о овој изузетно важној теми за родитеље, наставнике и све који се професионално баве новим нараштајима, као и друштвено одговорне људе уопште.
Ј. Ј.
